1 Tada zagrmje na moje uši i reče: Kazne grada! Priđite svaka sa svojim zatornim oružjem u ruci! 2I gle, dođoše šestorica ljudi s gornjih vrata, što su okrenuta k sjeveru, svaki sa svojim zatornim oružjem u ruci. Među njima bijaše i jedan odjeven u lan, s pisarskim priborom za pojasom. Uđoše oni i stadoše uz tučani žrtvenik.

3A Slava Boga Izraelova vinu se s kerubina, nad kojima lebdijaše, prema pragu Doma. I pozva čovjeka odjevena u lan, koji imaše za pojasom pisarski pribor, 4te mu reče: Prođi gradom Jeruzalemom i znakom 'tau' obilježi čela sviju koji tuguju i plaču zbog gnusoba što se u njemu čine! 5A drugima reče na moje uši: Pođite za njim gradom i ubijajte bez milosrđa. Oči vaše neka se ne sažale i nemajte smilovanja. 6Pobijte starce, mladiće, djevojke, djecu i žene; istrijebite ih sve do posljednjega. Ali na kome bude znak 'tau', njega ne dirajte. Počnite od mojega Svetišta! I oni počeše od starješina koji stajahu pred Domom. 7I reče im: Oskvrnite Dom moj i napunite mu predvorje truplima! Krenite! I oni iziđoše te zaredaše ubijati gradom. 8Dok su oni klali, ja ostadoh, bacih se ničice i zavapih: Jao, Jahve Gospode! Zar ćeš zaista uništiti sve što preostade od Izraela da iskališ svoj gnjev nad Jeruzalemom?

9Reče mi: Veoma je veliko bezakonje doma Izraelova i doma Judina; zemlja je puna krvi, a grad krcat zločina. Govore: 'Jahve je ostavio zemlju! Ne vidi Jahve!' 10I zato se moje oči neće sažaliti i neću im se smilovati: djela ću im njihova oboriti na glavu!

11I gle, čovjek odjeven u lan, koji imaše za pojasom pisarski pribor, javi vijesti: Učinih kako si mi zapovjedio!