2On reče: Iz nevolje svoje zavapih Jahvi, i on me usliša; iz utrobe Podzemlja zazvah, i ti si mi čuo glas.

3Ti me baci moru u dubine, i voda me opteče. Sve poplave tvoje i valovi oboriše se na me.

4Pomislih: odbačen sam ispred očiju tvojih. Al' ipak oči upirem svetom Hramu tvojem.

5Vode me do grla okružiše, bezdan me opkoli. Trave mi glavu omotaše,

6siđoh do korijena planina. Nada mnom se zatvoriše zauvijek zasuni zemljini. Al' ti iz jame izvadi život moj, o Jahve, Bože moj.

7Samo što ne izdahnuh kad se spomenuh Jahve, i molitva se moja k tebi vinula, prema svetom Hramu tvojemu.

8Oni koji štuju isprazna ništavila milost svoju ostavljaju.

9A ja ću ti s pjesmom zahvalnicom žrtvu prinijeti. Što se zavjetovah, ispunit ću. Spasenje je od Gospoda.

10Tada Jahve zapovjedi ribi i ona izbljuva Jonu na obalu.