2svaki je kao zavjetrina, utočište od nevremena, kao u sušnoj zemlji potoci, kao sjena u žednoj pustari.

3Oči vidovitih neće više biti slijepe, uši onih što čuju slušat će pozorno;

4srce nerazumnih shvaćat će mudrost, mucavci će govorit' okretno i razgovijetno;

5pokvarenjaka neće više zvati plemenitim, varalicu neće više držat' odličnikom.

6Jer, pokvarenjak govori ludosti i srce mu bezakonje snuje, da počini zlodjela, da o Jahvi oholo govori; da gladnoga ostavi prazna želuca, da žednome napitak uskrati.

7U varalice pakosno je oružje; on spletke samo kuje, da lažima upropasti uboge, pa i kad nevoljnik pravo dokazuje.

8U plemenita nakane su plemenite i plemenito on djeluje.

9Ustajte, žene nehajne, slušajte moj glas; kćeri lakoumne, čujte mi besjedu.

10Za godinu i nekoliko dana drhtat ćete, lakoumnice, jer jematve neće biti, plodovi se neće brati.

11Dršćite, nehajnice, strepite, lakoumnice, svucite se, obnažite, oko bedara kostrijet opašite!

12Bijte se u prsa zbog ljupkih polja, plodnih vinograda;

13zbog njiva naroda mojega što rađaju trnjem i dračem; zbog svih kuća veselih, grada razigranog.

14Jer, napuštena bit će palača, opustjet će bučni grad; Ofel i kula postat će brlog dovijeka - bit će radost divljim magarcima, paša stadima,

15dok se na nas ne izlije duh iz visina. Tad će pustinja postat' voćnjak, a voćnjak se u šumu pretvorit'.

16U pustinji će se nastaniti pravo, i pravda će prebivati u voćnjaku.

17Mir će biti djelo pravde, a plod pravednosti - trajan pokoj i uzdanje.

18Narod će moj prebivati u nastambama pouzdanim, u bezbrižnim počivalištima.

19A šuma će biti oborena, grad će biti snižen.

20Blago vama: sijat ćete kraj svih voda, puštajući vola i magarca da slobodno idu!