2Zar na riječi mnoge da se ne odvrati? Zar će se brbljavac još i opravdati?

3Zar će tvoje trice ušutkati ljude, zar će ruganje ostat' neizrugano?

4Rekao si: 'Nauk moj je neporočan, u očima tvojim čist sam i bez ljage.'

5Ali kada bi Bog htio progovorit' i otvorit usta da ti odgovori

6kada bi ti tajne mudrosti otkrio koje um nijedan ne može doumit', znao bi da ti za grijehe račun ište.

7Možeš li dubine Božje proniknuti, dokučiti savršenstvo Svesilnoga?

8Od neba je više: što još da učiniš? Od Šeola dublje: što još da mudruješ?

9Duže je od zemlje - šire je od mora!

10Ako se povuče, ako te pograbi, ako na sud preda, tko će mu braniti?

11Jer on u čovjeku prozire prijevaru, vidi opačinu ako i ne gleda.

12Čovjek se bezuman obraća k pameti i divlji magarac uzdi se pokori.

13Ako li srce svoje ti uspraviš i ruke svoje pružiš prema njemu,

14ako li zloću iz ruku odbaciš i u šatoru svom ne daš zlu stana,

15čisto ćeš čelo moći tad podići, čvrst ćeš biti i bojati se nećeš.

16Svojih se kušnja nećeš sjećat' više kao ni vode koja je protekla.

17Jasnije će tvoj život sjat' no podne, tmina će se obratit' u svanuće.

18U uzdanju svom živjet ćeš sigurno i zaštićen počivat ćeš u miru.

19Kad legneš, nitko te buniti neće; mnogi će tvoju tražiti naklonost.

20A zlikovcima ugasnut će oči, neće im više biti utočišta: izdahnut', bit će jedina im nada.