1 Proroštvo primorskoj pustinji. Kao što vihori, hujeći nad Negebom, dolaze iz pustinje, kraja strahotna 2- otkri mi se u strašnom viđenju - tako pljačkaš pljačka, pustošnik pustoši. Navali, Elame, opsjedni, Medijo! Dokrajčit ću sve jauke. 3Zato bedra moja probadaju grčevi; bolovi me spopadaju k'o trudovi porodilju; od smućenosti ogluših, od straha obnevidjeh. 4Srce mi dršće, groza me obuze, sumrak za kojim čeznuh postade mi užas. 5Postavljaju stol, prostiru stolnjak, jede se i pije ... Ustajte, knezovi, mažite štit! 6Jer Gospod mi ovako reče: Idi, postavi stražara! Što vidi, nek' javi. 7Vidi li konjanike, jahače udvojene, jahače na magarcima, jahače na devama, neka dobro pazi s pažnjom napetom! 8A stražar viknu: Povazdan, Gospodaru, stojim na stražarnici, čitavu noć na straži prostojim. 9I gle, dolaze konjanici, jahači udvojeni. Oni mi viknuše, oni rekoše: Pade, pade Babilon! Svi kipovi njegovih bogova o zemlju se razbiše. 10Omlaćeno žito, čedo gumna moga, što čuh od Jahve nad Vojskama, Boga Izraelova, objavih vam!

11Proroštvo o Edomu. Viču mi iz Seira: Stražaru, koje je doba noći? Stražaru, koje je doba noći? 12Stražar odgovori: Dolazi jutro, a zatim opet noć. Hoćete li pitati, pitajte, vratite se, dođite!

13Proroštvo o Arapima. U šikarama pustinjskim počivate, dedanske karavane. 14Vodu iznesite pred žedne, stanovnici zemlje temske, iziđite s kruhom pred bjegunca. 15Pred mačevima bježe oni, pred mačem trgnutim, pred lukom zapetim, pred bojem žestokim.

16Da, ovako mi reče Gospod: Još jedna godina, godina nadničarska, i nestat će sve slave Kedrove. 17A od mnogobrojnih strijelaca među hrabrim sinovima Kedrovim malo će ih ostati. Tako je govorio Jahve, Bog Izraelov.